Предавање
Прича о блудном сину - Од отпадништва до повратка
Епископ захумско-херцеговачки Григорије (Дурић)
"...Има тај парадокс да кад човјек заборави Бога он обавезно некако постави себе да је божанство. Нарочито постави себе, ако има неку земаљску моћ. Власт је искушење, велико. Ту имате и новац, и моћ, и могућност да располажете људским судбинама, а онда човјек, ако нема страха Божијега, ако нема смирења... Кад човјек изгуби страх Божији, онда хиљаде неких других страхова му се појављује. Е, онда кад се појављује хиљаде страхова, он стално жели да их покрије, да их сакрије, да их прекрије, и то увијек чини тако што покушава то да надомјести, или лијепим одијелима, или колима, или било чиме, некако покушава да то прекрије, али то није баш могуће... То је оно што је искушење, дакле, да оно што је преважно запоставите и претпоставите га нечему, што је мање важно. То је, уствари, оно што нам говори Христос Господ: ''иштите најприје Царства Божијег и правде његове'', а остало ће вам се све придодати само."
Copyright © 2006 by
Christian Cultural Centre
* За проекцију видео и аудио записа потребан јe Windows Media Player
11. марта 2005. године, у оквиру трибине "Православни разговори", а у организацији хришћанског културног центра, у просторијама Свете Текле, одржано је предавање Епископа захумско-херцеговачког Григорија (Дурића) на тему: Прича о блудном сину - Од отпадништва до повратка.
Из предавања издвајамо поједине дијелове:
"...Нама хришћанима дата је велика слава, дато нам је велико богатство, изливена је на нас неизмерна милост Божија, а на нама је да учествујемо на такав начин да увијек и изнова говоримо: Господе спаси ме. Да признамо, и да кажемо, као што ћемо пјевати у светим молитвама сад у време свете велике Четрдесетнице: сагрешисмо, безаконовасмо, све учинисмо, - како читамо у великом канону Андреја Критског - сваки гријех, али, Господе помилуј нас. Вјерујући у св. Јеванђеље, научени св. Јеванђељем, надахнути животом у Цркви Божијој, гдје се чита св. Јеванђеље, ми ћемо увијек знати да Господар од Дома, коме ми идемо, није Онај који нам суди, него, Онај који нас чека, Онај који се радује нашем повратку, Онај који нам суди по милости, по благодати."
"...За сваки гријех, за сваку болест постоји лијек, а он се зове покајање. Ако бисмо хтјели, опет укратко, да кажемо шта је то покајање, могли бисмо да одговоримо ријечима поменутог старца Емилијана: ''То је повратак у цјеловитост бића.'' Повратак, или, још боље речено, преумљење, како и сама ријеч преведена на наш језик значи, а преумљење значи промјену, али, још више, и успостављање оне цјеловитости, повратак у цјеловитост бића."